Jedna od stvari zbog koje vozači u Srbiji najčešće negoduju jeste plaćanje registracije na osnovu radne zapremine automobilskog motora (po kubikaži). Osim što je tehnološki prevaziđena, ova uredba značajno utiče i na kupovnu moć građana, pa javnost već dugo apeluje na nadležne da se ona promeni.

Da podsetimo, trenutno se registracija (odnosno takozvani porez na upotrebu automobila) obračunava na osnovu radne zapremine motora u vozilu, pri čemu je visina poreza na motore od preko 2.0 litra gotovo pet puta veća u odnosu na one ispod 2.0 litra.

Zato je ovaj porez u narodu i poznat kao “porez na luksuz”.

Sajt “Polovni automobili” saznao je u Ministarstvu finansija da će uskoro doći do promena po pitanju načina na koji se obračunava porez na upotrebu putničkih vozila.

U planu je da se u drugoj polovini 2015. godine, tačnije nakon leta, počne rad na ovom zakonu.

To bi praktično značilo da postoji mogućnost da će već 2016. godine građani moći da kupuju automobile veće kubikaže, bez brige oko toga da li će registracija biti papreno skupa.

Dakle, nakon brojnih nezvaničnih informacija, sada imamo i zvaničnu potvrdu da se nešto dešava po ovom pitanju. Sve ostale informacije i glasine su nesigurne i nepouzdane, i tek kada nešto bude zvanično saopšteno, stručnjaci, i mi kao javnost, moći ćemo da damo svoje mišljenje i izrazimo svoje neslaganje (ako bude razloga).

Trenutno rešenje je neodrživo

Kubikaža danas nije pravi pokazatelj snage, performansi ili luksuza automobila. Nekada je bila – više nije, zahvaljujući naprednoj tehnologiji, kao što su varijabilno upravljanje ventilima, direktno ubrizgavanje, turbo punjači…

Navedimo samo neke nove automobile kao primere:

Sa druge strane, pogledajmo primere starijih automobila znatno manje vrednosti, slabijih performansi i ni približno luksuznih, čiji vlasnici plaćaju veoma visok porez samo zato što radna zapremina motora neznatno prelazi dva litra:

Pogledajmo i neke automobile sa motorom ispod 2.0 litra:

Kao što vidimo iz gornje tabele, veći porez plaća vlasnik malog dizelaša, gotovo “punoletnog”, sa manje od 70 KS, od vlasnika novog BMW-a sa skoro 180 KS i vrednog skoro 30.000 evra.

Koliko se trenutno plaća?

Kao što vidimo u donjoj tabeli, starija vozila imaju popust, što se naročito oseti kod onih starijih od dvadeset godina – za njih se plaća 80% manje:

Rešenje?

Jedno od rešenja koje bi nadležni mogli da izaberu jeste naplata prema vrednosti automobila.

U tom slučaju bi jedini način da se dođe do vrednosti svakog vozila bilo korišćenje AMSS kataloga, koji se već koristi za procenu vrednosti prilikom uvoza automobila i prilikom naplate poreza na prenos vlasništva.

Dobro se sećamo kolika se prašina digla oko ovog kataloga kada je carina počela da ga koristi – cene u njemu se dobijaju tako što se od cene novog automobila, dobijene od zvaničnog uvoznika, svake godine oduzme određeni procenat.

Još jedna alternativa je naplata prema snazi motora, što se na primer primenjuje u Hrvatskoj.

U Srbiji se trenutno snaga motora koristi za određivanje cene obaveznog osiguranja.

Kako je u drugim zemljama?

Ovaj problem je u drugim zemljama rešen na različite načine, pa nema smisla praviti direktno poređenje.

Prilikom određivanja godišnjeg poreza, u zavisnosti od zemlje, u obzir se uzimaju radna zapremina i snaga motora, starost vozila, Euro norma… U nekim slučajevima visina poreza čak zavisi od težine i dimenzija automobila.

Međutim, sve važniji faktor, u kombinaciji sa gore navedenim faktorima jeste emisija ugljen-dioksida, pa se u nekim državama oporezivanje već sada vrši samo na osnovu ove emisije. Osnovni cilj je da se smanji ispuštanje ugljen-dioksida, kao glavnog krivca za globalno zagrevanje.

Kupci u Evropi već dugo traže automobile sa što manjom emisijom CO2, kako bi plaćali manji porez i imali druge beneficije, dok se proizvođači trude da im izađu u susret i razvijaju nove tehnologije sa ciljem da se smanji potrošnja goriva.

Međutim, i po ovom pitanju se javljaju kontroverze, pošto su nedavno obavljena merenja emisije ugljen-dioksida u realnim uslovima pokazala da mnogi automobili ispuštaju i po nekoliko puta više ovog gasa od količine koja je izmerena u laboratoriji.

Na papiru jedno, u praksi nešto potpuno drugo… Slično kao sa potrošnjom goriva.

Preuzeto sa Polovni automobili, B92