Da li ste se pripremili za godišnji odmor?

registracija vozila

Pred polazak na letnji odmor i putovanje važno je opremiti se svim neophodnim stvarima. Bilo da idete na more ili planinu, svakako nećete zaboraviti da ponesete mleko za sunčanje. A da li znate šta je za putovanje potrebno vašem automobilu?

Procenjuje se da će ovog leta 350.000 naših vozača krenuti svojim automobilima na godišnji odmor. Ako pripadate ovoj kategoriji, verujemo da ste se informisali o svim detaljima koji će vam biti od koristi tokom putovanja i vožnje automobilom do krajnjeg odredišta. Ako niste, pokušaćemo da vam u tome pomognemo.

Kao i prethodnih godina, očekuje se da će i ovog leta najveći broj vozača krenuti put neke od primorskih destinacija u Grčkoj ili Crnoj Gori, dok su u drugom planu zemlje poput Hrvatske ili Bugarske. Dobra vest je da ako ste se uputili u neku od 27 zemalja EU (među kojima su i Grčka, Bugarska, a od 1. jula i Hrvatska), od 1. januara 2012. godine više vam nije neophodan zeleni karton, odnosno međunarodni dokument koji dokazuje da imate važeću polisu osiguranja za vaš automobil.

Za ulazak automobilom u pomenute države dovoljna je registararska oznaka, odnosno registraciona nalepnica na vetrobranskom staklu. Ovakav režim važi za još nekoliko zemalja koje nisu članice EU, među kojima su i Švajcarska, Andora, Norveška. Na osnovu sporazuma koje naša država ima sa Crnom Gorom, ni za tu susednu zemlju nećete morati da vadite zeleni karton.

Loša vest je to što neke, za nas, tranzitne zemlje na putu do mora, kao što su Makedonija i Bosna i Hercegovina, ali i Albanija i Turska, nisu članice takozvanog podsistema registarske oznake, pa je za vožnju kroz njih i dalje neophodan ova dokument.

Zeleni karton moguće je izvaditi kod osiguravajuće kuće kod koje je vaše vozilo osigurano. Cena se kreće od 2.900 do 3.000 dinara, u zavisnosti od kuće, a na uvid je potrebno priložiti važeću polisu obaveznog osiguranja i saobraćajnu dozvolu. Dokument je važeći do kraja isteka obaveznog osiguranja, odnosno registracije vozila.

Drugi važan dokument koji vam je potreban za put u inostranstvo jeste međunarodna vozačka dozvola. Ne postoji univerzalno pravilo o neophodnosti posedovanja ovog dokumenta za Evropu. U nekim zemljama će vam je tražiti, dok je u drugim dovoljna i naša vozačka dozvola. Ako ne želite da se na putu dodatno opterećujete i stalno razmišljate o tome da li će vam zatrebati tamo gde ste se uputili, kao i da li će nekom saobraćajcu ipak pasti na pamet da vam je zatraži iako nije neophodna, najbolje je da je za svaki slučaj izvadite i ponesete sa sobom.

Međunarodnu vozačku dozvolu izdaje Auto-moto savez Srbije, a za ovu uslugu potrebno je izdvojiti 2.000 dinara. Uz to, potrebno je da priložite važeću vozačku dozvolu izdatu u Republici Srbiji, zatim ličnu kartu ili pasoš, 2 fotografije formata 35×45 mm i odgovarajući obrazac propisan od strane AMSS-a.

Dokument važi tri godine od datuma izdavanja ili do isteka važeće vozačke dozvole izdate u Srbiji, ako ona istekne pre tog roka. Na sajtu AMSS-a možete dobiti precizne informacije u kojim zemljama i uz koje uslove je obavezno posedovanje međunarodne vozačke dozvole.

Prema tim podacima, ona vam nije potrebna ako putujete u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Hrvatsku, Sloveniju, Bugarsku, Tursku, ali će vam je na primer tražiti u Makedoniji, Grčkoj, Italiji…

U slučaju da ste na put u inostranstvo krenuli automobilom koji nije u vašem vlasništvu, potrebna vam je i dozvola za upravljanje tuđim vozilom u inostranstvu. Ovaj dokument takođe je moguće pribaviti u Auto-moto savezu Srbije i on košta 1.500 dinara. Da bi ste je izvadili, potrebno je da priložite sledeća dokumenta: važeću ličnu kartu vlasnika vozila, važeći pasoš onog ko će upravljati vozilom u inostranstvu i saobraćajnu dozvolu. Rok važenja ovog dokumenta je godinu dana.

Za Crnu Goru nije neophodna dozvola za upravljanje tuđim automobilom u inostranstvu ukoliko je vlasnik vozila prisutan, ali ako on nije u njemu, osoba koja upravlja automobilom treba da poseduje ovlašćenje overeno u sudu ili u opštini. Prihvata se i dozvola za upravljanje vozilom u inostranstvu koju je izdao AMSS.

Kada je reč o Auto-moto savezu Srbije, ova organizacija pruža još jednu uslugu koja vozačima može da ulije dodatnu sigurnost na putu u inostranstvu. Reč je takozvanoj super članskoj karti koja košta 2.000 dinara (ili 1.400 dinara ako već imate njihovu osnovnu člansku kartu).

Ova kartica omogućava vam više različitih usluga u slučaju da imate problema sa automobilom u inostranstvu, kao što su: šlepovanje vozila u slučaju saobraćajne nesreće do prebivališta vlasnika, popravku vozila na putu i/ili transport do najbližeg servisa, refundaciju troškova hotelskog smeštaja do 300 evra u slučaju saobraćajne nesreće i druge pogodnosti o kojima se možete informisati na sajtu AMSS-a.

Pre polaska na put proverite u kakvom stanju je vaš automobil. To što je na primer nedavno prošao tehnički pregled i registraciju nije dovoljna garancija da je spreman za duže putovanje.

Pre pakovanja svih stvari u prtljažnik, savetujemo da izvršite barem osnovnu kontrolu ključnih sistema na vašem vozilu: gume i pritisak u njima (ne zaboravite da proverite i rezervnu gumu), nivoe svih tečnosti u koje spadaju rashladna, kočiona, nivo ulja u motoru i u posudi za pranje stakala.

Od pritiska u gumama zavisiće vam potrošnja goriva, performanse automobila prilikom naglih manevara izbegavanja drugih učesnika u saobraćaju, pešaka, biciklista. Od pritiska u gumama zavisi i dužina zaustavnog puta pri naglom kočenju. Imajte na umu da kada putujete na godišnji odmor sa porodicom, vaš automobil je natovaren stvarima i putnicima pa mu je automatski teže da se zaustavi nego kada sami vozite po svom gradu.

Takođe, predlažemo da punjenje rezervoara obavite pre polaska, najbolje dan ranije, jer ćete tako skratiti ukupno vreme putovanja.

Kad krenete automobilom u inostranstvo neophodno je i da znate šta je od opreme potrebno imati u vozilu. U većini okolnih zemalja obavezna su uključena svetla i tokom dana, fluorescentni prsluk, a poželjno je imati i protivpožarni aparat.

Navike koje ste možda stekli tokom vožnje po našim putevima, kao što je nevezivanje sigurnosnog pojasa ili razgovor mobilnim telefonom bez hands-free dodatka, najbolje je da zaboravite pre polaska na put u inostranstvo. Osim što je ovakvo ponašanje u vožnji nebezbedno, primena zakona o saobraćaju u drugim zemljama često je mnogo rigoroznija, a kazne znatno više i strože.

Pratite saobraćajnu signalizaciju i poštujte saobraćajne propise, a naročito povedite računa o ograničenju brzine. Ono varira od zemlje do zemlje, ali ako niste sigurni koliko je ograničenje brzine na autoputu u određenoj državi, najjednostavnije je da ne prelazite 120 km/h. Da biste izbegli nepotrebno kažnjavanje, koristite tempomat ako postoji u vašem automobilu.

Osim što ćete na dugačkim deonicama na autoputu smanjiti nivo zamora, tempomat će umesto vas kontrolisati kojom se brzinom krećete, pa nećete doći u situaciju da je nehotice prekoračite.

I dok u Srbiji tek polako navikavamo na prisustvo kamera koje na putevima i u gradovima beleže prekoračenje brzine, u većini evropskih zemalja one su odavno u upotrebi. Njihovo prisustvo obično je najavljeno saobraćajnim znakom, a i mnoge navigacije imaju umemorisane njihove lokacije, pa će vas upozoriti zvučnim signalom da nailazite na kameru za prekoračenje brzine.

Leto je period godine kada je na putevima znatno više biciklista i motociklista, pa o njima treba povesti posebnu pažnju. Oni su takođe ravnopravni učesnici u saobraćaju, pa im treba ustupiti prvenstvo tamo gde je to propisano. Posebno treba povesti računa prilikom nailaska na naseljena mesta, gde se uz put često kreću i pešaci.

Njih je naročito teško uočiti ako vozite po mraku, ali i tokom letnjih dana kada vam može zasmetati jaka sunčeva svetlost. Zbog toga u naseljenim mestima obavezno usporite i prilagodite brzinu. Tako ćete moći da na vreme reagujete i zaustavite vozilo ako za to bude potrebe.

Pre polaska na put savetujemo vam da isplanirate rutu kojom ćete se voziti pomoću nekog od online planera putovanja koji su dostupni na internetu, kao što su Via Michelin ili Google Maps. U slučaju da vaš automobil nije opremljen fabričkim ili nekim drugim navigacionim uređajem, nabavite štampano izdanje sveže ažurirane mape putne mreže zemlje u koju putujete. Ona vam može biti od koristi i ako imate navigaciju u vozilu.

I najiskusnijim i najbolje pripremljenim vozačima desiće se da ponekad promaše skretanje. U takvim situacijama treba biti smiren i ostati hladne glave, jer nerviranje samo odmaže. Posle nekoliko kilometara uvek će se naće rešenje za povratak na pravi put, čak i ako se vozite autoputem.

Za koje god more da se odlučite ovog leta, put vas neminovno vodi preko granice. Pre polaska, informišite se kod AMSS-a kakvo je stanje i koliko se čeka na graničnim prelazima i da li na vašem putu postoji neki alternativni granični prelaz koji je manje opterećen.

Iako je nekada, kada je na putevima bilo malo automobila sa kilma-uređajima, važila praksa da se putuje noću da bi se izbegle vrućine, stvari su se u međuvremenu promenile. Umesto uveče ili tokom noći, na put je najbolje krenuti odmoran, u ranim jutarnjim satima. Onima koji imaju klimu u svojim vozilima vrućina neće previše smetati, a ostalima će značiti da jedan deo puta pređu tokom perioda dana koji je najsvežiji.

U slučaju da nemate klima-uređaj, tokom najtoplijeg dela dana najbolje je napraviti pauzu i nastaviti put kasnije popodne. Osnovno pravilo, kao i kod svake druge dugačke vožnje jeste – ne žuriti. Žrtvujte nekoliko sati godišnjeg odmora kako biste bezbedno i bez dodatnog stresa stigli na odredište gde ćete provesti svoj odmor.

S obzirom da se automobilom do najbližeg mora ne može stići za manje od 5-6 sati (u zavisnosti od toga iz kog dela Srbije krećete), a put u proseku može da traje i više od desetak sati, važno je s vremena na vreme praviti pauze i kraće odmore.

Koliko često ćete se zaustavljati individualna je stvar i zavisi od mnogih faktora. Na umor tokom vožnje utiču uslovi i promet na putu, vremenske prilike, težina deonice kojom se krećete, kakav i koliko star auto vozite, ali i godine starosti i iskustvo vozača. Na saobraćajnicama kao što je put ka crnogorskom primorju, zbog zahtevne deonice i opterećenosti puta preporučuje se odmor na svakih 100 do 150 kilometara, dok na autoputu to može da bude i 200 km.

Ako ste iz bilo kog razloga prinuđeni da zaustavite automobil tik uz kolovoz, budite oprezni kada izlazite iz vozila i obavezno navucite fluorescentni prsluk, kako bi vas drugi vozači lakše uočili. U takvim situacijama posebno pazite na decu koja obično teško podnose duža putovanja i jedva čekaju da izjure iz automobila.

Pre polaska na put pripremite odgovarajuću količinu vode za piće za sve putnike u automobilu. Zaštita od sunčevog zračenja tokom vožnje kod automobila novijih generacija prilično je dobra zahvaljujući toniranim ili delimično zatamnjenim staklima. Za one koji imaju starija vozila bez ovakve zaštite, najbolje je da za bočna stakla nabave neku vrstu poluprozirnih rupičastih zavesica i zaklona koji se mogu naći na tržištu a fiksiraju se na staklo pomoću gumenih vakuum držača.

Letnji godišnji odmor je za mnoge jedina šansa da negde otputuju sa porodicom u toku godine i opuste se. Njemu se raduju svi članovi porodice, a naročito najmlađi koji obožavaju more. Setite se samo sa kakvim ste oduševljenjem kao deca dočekivali prvi pogled na more posle dugog putovanja.

Zato, pre polaska na put, zaboravite na sve tenzije i trzavice koje imate u svakodnevnom životu i sa sobom ponesite samo dobro raspoloženje i pozitivno razmišljanje. Za grdnju dece i svađu sa partnerom uvek će biti vremena posle odmora. Srećan put!

Preuzeto sa B92

Both comments and pings are currently closed.

Comments are closed.

Increase your website traffic with Attracta.com